7 razgovora sa Horheom Luisom Borhesom

Oko 1923. godine jedan kratkovidi i stidljivi mladić otkrio je kako su književnost i prozelitizam dve jasno razdvojene suštine; saznao je da detaljni opis bede ili bogatstva nije uvek i zanosan; shvatio je da se gramatika i efikasnost stila međusobno ne isključuju, da mašta ne otežava smišljanje priče, da navika da se čita ne smeta navici da se piše; osim toga, uvideo je da neki čitaoci uživaju u čitanju. Potom, vodeći se prirodom svoje inteligencije, šezdeset godina stvarao je stroga i raznovrsna dela: priče o grubijanima (Čovek sa ružičastog ugla), detektivske priče (Smrt i kompas), satire (Pjer Menar, autor Don Kihota), metafizička (Kružne ruševine) i estetska razmišljanja (Sujeverna etika čitaoca), književne igre (Kraj), teološke zagonetke (Tri verzije Jude)…

Fernando Sorentino, oduševljeni čitalac Borhesovih dela, sedam dana strpljivo je ispitivao pisca: nije mu uvek podilazio svojim pitanjima, jer podilaženje vodi u dosadu, a dosada u ništavilo; od ovog blagog maltretiranja, pisac se branio radije ironijom nego ozlojeđenošću. U ovoj knjizi, Borhes nam je predstavljen kao uvek drugačiji, ponekad i protivurečan. S vremena na vreme sarkastičan, samovoljan, velikodušan… Ali uvek precizan i očaravajuć.