Atlas pseudomitologije

Srpska istorija se simbolično završila, tačnije iscrpela, dvanaestog marta dve hiljade treće godine, na dan kada je posle serije generalnih proba i pokušaja, koji su mesecima uvežbavani pred očima (i uz blagoslov) takozvanih bezbednosnih službi i čitave javnosti ritualno pogubljen Zoran Đinđić, ličnost kojoj je samo malo nedostajalo da savlada dvestagodišnju inerciju i da kao što je to mnogo pre njega u Rusiji učinio Petar Veliki otvori prozor, ne u Evropu, nego u realnost, da savlada otpor polufeudalnih, parazitskih elita i da Srbe sumornu koloniju višećelijskih organizama usmeri ka stvaranju zajednice slobodnih ljudi nacije.

Život u Srbiji je, istina, i posle tog datuma nastavio da teče, ali čisto biološki, na način na koji nokti i kosa rastu posle smrti, u obliku matematičkog skupa individua koje svoj smisao pronalaze isključivo u recikliranju prošlosti i koje na okupu održavaju opskurni kultovi tenisera i lošeg piva.
Svetislav Basara