Devojka sa zelenim očima.

Njene knjige satkane su od nežnosti i emocija koje može da ispiše samo ženska ruka.

Romani Milice Jakovljević, poznatije kao Mir-Jam, obeležili su književnost između dva rata.

Naizgled površno i lepršavo štivo, protkano nežnim osećanjima i veči tom temom svih pisaca, ljubavlju, nudi presek zbivanja u Srbiji tridesetih godina ovog veka. Suptilno, nenametljivo i sa izraženim osećanjem za lepo, upućivala je hiljade mladih devojaka u tajne ljubavi i bračnog života.

No tu nije kraj prednosti ove naše stare spisateljice. Sa njom u srpsku književnost ulaze žena i grad.
Ako su našu raniju prozu obeležili selo i muškarci, Mir-Jam se otvara za čitav jedan malo poznati svet. Za ubrzano bilo urbane sredine i za suptilne titraje duše žene, koja više nikada neće biti samo seoska domaćica i majka, već osvaja novi životni prostor, traži nove izazove, bori se za nove vidike...

Između večitog problema žene, između tradicionatnosti i emancipacije, Mir-Jam nalazi kamen iskušenja, koji život žene njenog vremena približava senzibilitetu i problemima današnje čitalačke publike.

Mir-Jam je pokazala kako tzv, “paraliteratura" ne mora uvek biti dostojna prezira.

Dubinom uvida njeni romani osvajaju visoke dosege, a prijemćivošću stila nalaze put do raznovrsnih čitalaca.