Evgenije Onjegin

Godine 1823. pesnik u pismu prijatelju ovako karakteriše svoje novo delo: „Ja sada ne pišem roman, nego roman u stihovima - đavolska razlika. Nešto kao Don Žuan". Poređenje “Evgenija Onjegina” sa Bajronovim delima nimalo ne ide na štetu Puškinovog romana. Naprotiv, to poređenje može samo da bude korisno, piše Milorad Pavić i dodaje: Ono pomaže da se “Evgenije Onjegin” sagleda i oceni sa jedne šire platforme u njegovoj povezanosti sa strujanjima u evropskoj književnosti onog vremena. Još u početku romana Puškin je u jednoj napomeni uporedio svog junaka sa Bajronovim “Čajld Haroldom”. Zahvaljujući srodnim političkim i socijalnim uslovima u gotovo svim evropskim državama početkom XIX veka, Aleksandar Puškin (1779-1837) mogao je da iskoristi i stvaralački pretopi sve ono umetnički novo u formi i sadržini što je Bajron uneo u kretanje evropskih književnosti - a da pri tome ne izneveri rusku stvarnost. Puškin je, šta više, stvorio jedan od najboljih romana ruske književnosti, prvi roman u nizu velikih dela toga roda na tome jeziku.

Najznačajniji pesnik svetskog romantizma, ali i realizma, ovim delom učinio je rusku književnost jedinstvenom po tome što je napravio remek delo prozne književnosti u stihovima. Vrhunski versifikator ni u jednom elementu lirske poezije nije načinio kompromis, a ipak je napravio roman neprolazne vrednosti u kojem su potpuno jasni i psihološke crte ličnosti romana i socio-istorijska pozadina. U ovom izdanju odlučili smo se za prepev Riste J. Odavića, čija prednost nad prevodom Milorada Pavića je u onoj meri u kojoj je pesnički jezik superiorniji od jezika proznog dela. I Pavićev prevod je u stihu, ali razvučenom i atipičnom za Puškina i epohu u kojoj je stvarao. Inače, faktički, u opisu situacija nema nikakve razlike.