Fenomenologija i višeznačnost književnog dela

Dvosmislica je omiljeno sredstvo izražavanja proroka - pitijski govor! - i dvorskih budala. Dobar deo svog uspeha i ugleda ove dve profesije zahvaljuju upotrebi nejasnih i višesmislenih iskaza.

Ukoliko se proročanstvo ne ispuni, dvosmislenost sa kojom je izrečeno obezbeđuje odstupnicu: ono nije ni trebalo da bude shvaćeno tako kao što je shvaćeno, već drugačije, ono znači i nešto drugo.

Slično je s dvorskim budalama: njihove igre reči imaju više značenjskih planova. Pod plaštom ludosti luda govori i ono što se ozbiljno i razgovetno ne bi smelo reći, šeretluk postaje sprovodnik istine, nečeg što se krije. Ali, ako u takvim šalama postoji jedan nedoslovan plan, koji sadrži poentu, ’pravi’ smisao, uvek postoji i bukvalno značenje koje budalu izvinjava i stvara joj odstupnicu. Ona i jeste ’budala’ zato što (tobože) ne misli dalje od doslovnog i neposredno prisutnog; u tome je njena mudrost. Da ova odstupnica, obezbeđena prostorom za uzmak od nedoslovnog do doslovnog, od dovitljive i lukave insinuacije do naivne i bezazlene prostodušnosti, nije sigurna, govore mnogi slučajevi nemilosti u koju su padali oni koji su se šalili, ako su dirali u ono što nije trebalo, makar to bilo i na dvosmislen, duhovit i ljubak način.