Foksbartonski anđeo

Čarobna priča o porodici i opraštanju

Veruje se da svako mesto ima svog anđela i svaki anđeo svoje mesto. Anđeo koji se nalazio u Foksbartnoskoj crkvi bio je zadužbina Mekenzi Braun vajarke rođene u Foksbartonu, koja je umrla bogata, slavna i stara, zaveštavši svoje bogatstvo svojoj ozloglašenoj porodici i figuru anđela Foksbartonskoj crkvi. Anđeo je bio visok samo četrdesetpet santimetara i privlačio je posetioce iz celog sveta; od Amerike do Japana, sve dok jednog vrelog letnjeg jutra nije nestao bez traga.

Džošua Gilfoil je zaključio da od života želi dve stvari pre nego što umre: da pronađe svog izgubljenog sina i da angažuje nekog umetnika da realizuje njegov trajni legat – anđela koji će zameniti onog ukradenog iz foksbartonske crkve.

Međutim, Džulija, umetnica koju je zaposlio, ne veruje u anđele – za razliku od njene osmogodišnje kćerke Hibi koja ih vidi sve vreme. Iako očajnički želi taj posao, Džulija oseća da je njena umetnička inspiracija počela da vene.

No, dok Hibi i njeni jedinstveni talenti počinju da utiču na sve oko nje – čak i na nabusitog starog Džošuu – čini se da se u vazduhu oseća nešto više od magije. A onda, tajne prošlosti konačno počinju da se otkrivaju…

Mistična istina da je budućnost neminovno određena i anticipirana prošlošću i da su koreni sadašnjeg duboko u prošlom vremenu, koje se otkriva u aktuelnom trenutku, osnovna je dramaturška i poetička okosnica ove čarobne knjige prepune suptilnih emocija i stišane ironije.