Izabrane pesme, Luis de Gongora i Argote

Luis de Gongora (1561-1627) bio je hladan i sabran duh, majstor stiha i nenadmašan arhitekt pesme. U početku je pisao u duhu narodne poezije, ali ubrzo je počeo da stvara svoj, nov pesnički jezik, metaforičan, neretko pun mitološke simbolike. Smatra se jednim od glavnih predstavnika kulteranizma (nazvan i gongorizam) i jedan je od najvećih predstavnika hermetičke lirike.

Gongorine poeme, poput Polifema i Galateje (deo ove zbirke) bile su osobene i mogli su da ih razumeju samo najučeniji ljudi. Njegov rad je izazivao nezapamćene polemike, u kojima je bilo i uvreda. Rođen je u skromnoj plemićkoj porodici. Obrazovao se u rodnoj Kordobi a onda otišao u Madrid, da bi se vratio kući s dugovima na plećima. “Malo je studirao, mnogo se kockacao i bivao zaljubljen”, govorili su savremenici o Gongori, koga ni sveštenička odora nije mogla da odvoji od pozorišta, parada, nedeljnjih korida, bogatih gozbi, veselog društva. U pedesetoj godini se zapopio, bio je kapelan Filipa III, a kao strastven kockar, umro je u bedi.