Japanske strašne priče

Svet japanskih predanja neverovatniji je i čudniji od svih povesti svetske mašte.

U drugoj polovini 19. veka, u vekovima izolovani Japan stigao je Amerikanac grčkog porekla Lafkadio Hern, čovek neobične sudbine i veoma bujne mašte. Iako odmah nije naučio japanski, uspevao je, da živeći u japanskim zabitima, dođe do podataka o najneobičnijim događajima i najčudnijim legendama, zapisivao ih i sačuvao, jer je znao da će modernizacija da izbriše mnogo toga u Japanu. Tako je Hern u svojim knjigama sačuvao čudesni svet bića japanske mitologije, utvara i prikaza, koje su se slobodno mešale sa ljudima, utičući pogubno na njihove živote i na njihove sudbine. Ipak, čak i u svetu nadrealnih prikaza, dobrota, ako je prava i čista, pobeđuje sve nedaće, pa na kraju iskrenost i ljubav sve pobeđuju.

Lafkadio Hern je američki pisac (sin Irca i Grkinje) koji je u drugoj polovini 19. veka došao u Japan i intenzivno pisao o toj zemlji do kraja svog života. Iako je umro 1904. Hern se i danas smatra najboljim poznavaocem egzotične zemlje kao što je Japan. Herna, koji je uzeo japansko ime Jakumo Koizumi, smatraju simbolom japanske kulture, baš onoliko koliko je to i haiku poezija. U knjizi "Strašne priče" Hern je sakupio stara kazivanja i izvode iz starih japanskih i kineskih knjiga, u kojima ima mnogo elemenata fantastike. Po ovoj knjizi, koja se smatra najboljim Hernovim delom, svojevremeno su snimljena dva veoma gledana filma. Neke od njih su Japanci ponovo prevodili na japnaski jezik, jer ih je Hern toliko poboljšao da su bile lepše od originala.