Kjokušin put

Na stranicama ovog dela čitalac se susreće s vrlo privlačnim tumačenjem odnosa zen budizma i karatea, konkretnim zapažanjima o disanju i relaksaciji, fokusaciji pažnje i tandenu (psihoenergetskom centru u donjem delu abdomena), mističkom transu (samadhi) i "svesti oslobođenoj misaonih refleksija", ali isto tako i o nekim događajima iz vremena Ojaminog detinjstva, turbulentne mladosti i zrelog doba što celom kazivanju daje posebnu draž.

Učitelj Masutacu Ojama je nesumnjivo jedan od najzaslužnijih pojedinaca za današnju svetsku slavu karatea! Gotovo da nema zaljubljenika u tu veštinu koji nije čuo ili čitao o njegovim senzacionalnim pobedama nad američkim bokserima, šampionima tajlandskog karatea i razjarenim bikovima.

Kao proslavljeni borac, on će osnovati svoju školu borenja zvanu kjokušin ("Vrhovna istina") u čijem programu istaknuto mesto zauzima jedan oblik surovog i za mase vrlo privlačnog sportskog nadmetanja.
Taj kontroverzni učitelj koga su jedni hvalili a drugi kudili, smogao je vremena i snage da napiše i nekoliko izuzetno dobrih udžbenika o karateu za početnike i majstore.

Međutim, kako se ta veština širila po svetu, on je uočio da su mnogi vežbači, usled sveopšte sportizacije karatea i naglaska samo na tehničkim aspektima, u potpunosti zanemarili njegovu daleko važniju, duhovnu komponentu. Nepopravljivi perfekcionista, on će s knjigom "Kojušin put" pokušati da ispravi taj propust.

Iako zamišljena kao sažetak filozofije karatea, zbog teškoće da se povuče oštra linija razgraničenja između njegovog življenja i vežbanja, knjiga u pojedinim momentima iskače iz okvira zacrtane teme i poprima odlike jednog autobiografskog ispovedanja.