Most svetoga kralja Luja

Tornton Vajlder (1897-1975), istaknuti americki romansijer i dramski pisac, trostruki dobitnik Pulicerove nagrade (za roman i dve drame), nije nepoznat našoj čitalackoj publici. Roman „Most svetog kralja Luja", spada u kratke romane koji su veoma česti u književnosti kraja XIX i čitavog XX veka. Mada kratak (114 strana), ovaj roman spada u ona dela čija je dužina u nesrazmeri sa njihovom složenošcu i dubinom.

Pričajuci priču, podeljenu u pet poglavlja, Vajlder u nju unosi svoju osnovnu temu (odnos slučaja i sudbine), ali i pokazuje da je veoma vešt pripovedač. Priča o sudbini jedne markize, devojčice i dečaka, jednog neobičnog pokrovitelja ljudi od talenta, koje je nesreća izabrala za svoje protagoniste, ispričana je tako vešto da je veliki broj detalja, svakovrsnih situacija kroz koje oni prolaze, stao u relativno kratka poglavlja. Postoji svet živih i svet pokojnih, a most između njih jeste ljubav, jedino što nadživljuje, jedini smisao, poruka je ovog romana za koji je autor dobio Pulicerovu nagradu za književnost. U osnovi morala koji prožima Vajdlerovo delo leži hrišćanska filozofija, kojoj on, na vešt način pisca koji hoće da ostane veran stvarnosti, suprotstavlja jednu izvesnu ironiju i satiru.