Nasleđe

Dve sestre. Jedna bolna tajna. I prošlost koja ne može da ostane sakrivena.

Jedna slika mi privlači pažnju. Veoma je stara, iskrzanih ivica; iz mora mrlja od starosti i izbledelih delova izranja jedan lik. Mlada žena, možda u ranim dvadesetim godinama, odevena u haljinu s visokom kragnom, kose strogo prikupljene na potiljku, a njoj na krilu dete u čipkanom haljetku, ne starije od šest meseci. Beba tamne kose, lica pomalo mutnog, sablasnog, kao da se mrdnula kad je uhvaćena u ekspoziciji. Ta žena je Kerolajn. Prepoznajem je s ostalih slika po kući mada ni na jednoj nije tako mlada kao na ovoj. Okrećem je, čitam izbledeli žig na poleđini: Gilbert Bofort i sin, Njujork i rukom dopisano, gotovo sasvim izbledelim mastilom, 1904.

Međutim, Kerolajn se udala za Henrija Kalkota, mog pradedu, tek 1905. i pre nego što se Meredit rodila, 1911. godine, već su izgubili jednu ćerku. Mrštim se, prinosim sliku svetlu i trudim se da na njoj nađem još neki trag. Kerolajn mirno zuri u mene, ruku zaštitnički obavijenih oko bebe. Kud se delo ovo dete? Kako je spalo s našeg porodičnog stabla?

Usred oštre zime Erika i Bet Kalkot vraćaju se u kuću u kojoj su kao deca provodile spokojna leta. Dok Erika sređuje zaostavštinu svoje preminule babe i prebira po ostacima iz prošlosti, iz njih se pomalja tajna koja seže sve do prelepe bogate naslednice iz Oklahome, na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek. Kako se prošlost i sadašnjost prepliću, Erika i Bet moraju da se pomire s davno počinjenim izdajstvima i bolnim nasleđem koje im je dopalo.