Po zaraslim stazama

Ispovedno dnevnička proza Knuta Hamsuna „Po zaraslim stazama" piščev je pokušaj da se sebi i drugima razjasni situacija u kojoj se našao nakon sloma nacizma, kada se, kao jedan od najznamenitijih nacističkih kvislinga u celoj Evropi, obreo u nekoj vrsti zarobljeništva otvorenog tipa, čekajući nekoliko godina na suđenje u kojem će na kraju biti lišen gotovo celokupne imovine.

„Po zaraslim stazama" poslednje je Hamsunovo delo, svojevrsni (ne)prilikama iznuđeni appendix, valjda nastao zato što je i njegovom autoru bilo jasno da je za njega bolje da o svom „slučaju" ponešto i sam kaže, nego da prepusti samo drugima da o njemu govore.

Iako već vrlo star, gotovo gluv i sve slabijeg vida, iako zatočen u prilikama daleko od normalnih, Hamsun će i kroz ovu knjigu gusto posejati ne baš slabašne odsjaje svoje spisateljske veličine iz najplodnijih dana: drugim rečima, iole kritičnog čitaoca Hamsun nikako neće uspeti da uveri u svoju Svetu Nedužnost, ali će sam taj pokušaj biti, pa, gotovo maestralan.