Portret vetra

Roman „Portret vetra” je priča o mladom čoveku, sticajem okolnosti izopštenom iz društva, sa kojim kasnije neminovno dolazi u tragičan sukob. Glavni junak je, praktično od rođenja, manje okrenut ljudima, a više prirodi, čijem savršenstvu se divi i u čije tajne pokušava da prodre. Njemu je bliže šuštanje orahovog ili lipovog lišća nego ljudski govor, on se bolje razume sa svojim konjem ili psom nego sa čovekom. Neke njegove nadnaravne sposobnosti čine ga različitim od sredine na koju je upućen, koja od njega zazire, ali mu i zavidi i pokušava da ga unizi i uništi.

Srpske mitološke priče, legende, mistika i paganska verovanja utkani su u roman, čime je on čvrsto vezan za ovo podneblje. Sukob, ali i prožimanje Erosa i Tanatosa, dobrote i nasilja, ljubavi i mržnje, sna i jave, što je inače odlika Maksimovićeve proze, predstavlja pokretačku silu i ovog romana. NJegova radnja se odvija shodno naslovu knjige - počinje kao blagi povetarac, negde od sredine postiže snagu vetra, da bi pri kraju prešla u pravu oluju.