Pripovetke, Bora Stanković

U nevelikom književnom opisu Bore Stankovića posebno mesto zauzimaju pripovetke koje po mnogo čemu odgovaraju njegovom literarnom i ljudskom senzibilitetu, njegovoj želji da ispriča svoju priču, doživljaj, utisak. Iako u drugom planu, pre svega u odnosu na Nečistu krv ili Koštanu , one su izuzetno svedočanstvo njegove bliskosti i empatije sa običnim, svakodnevnim životom, sa ''malim'', nevidljivim ljudima i njihovim mukama i bolom. Jezik kojim se izražava je upravo govor njegovih junaka, minoran u društvu i vremenu u kome žive, no danas značajan u meri da bude naučno izučavan.

Zbirka Pripovetke je zapravo skup svega onoga što je Bora Stanković napisao u ovoj formi. Neke od njih su objavljivane kao manje celine, neke tek sporadično, dok čuvena pripovest Božji ljudi prevazilazi odrednice žanra i svrstava se u najupečatljivija dostignuća srpskog pripovedanja, tamo gde su dela Laze Lazarevića i Isidore Sekulić.