Sloboda

Remek-delo američke književnosti

Malo ko bi se usudio da svom romanu da naslov Sloboda koji obavezuje i lako navodi na skretanje u sladunjave vode u kojima začin čine sloboda i ljubav, a da ostane na visini zadatka – da bude ironičan i zahtevan, ozbiljan i sveobuhvatan. Kao da je izašao iz Tolstojevog šinjela, Frenzen je (nakon devet godina rada) napisao roman koji pokriva sve što je nesloboda u današnjem svetu – ekološko razaranje, pohlepa, korporacije, rat (u Iraku), kapitalizam, a s njima i najvažnije međuljudske odnose – rodbinske relacije, prijateljstvo, ljubav, seks, preljubu. Frenzenovi likovi briljiraju u dijalozima, a kombinovanje tehnika – dnevnik s pripovedanjem u prvom licu s objktivnim pripovedačem u trećem licu – izuzetno dinamizuje priču i njene paralelne tokove. Podrobni opisi kapitalističkih / korporacijskih mahinacija i delovanja novca za Frenzena nisu samo poligon razotkrivanja velikih prevara u savremenom svetu nego i područje na kojem se izoštrava moral pojedinca – makar i kroz greške;

Frenzenovi junaci se osvešćuju i potom odupiru globalističkoj pošasti s vrlo jasnim etičkim stavom: Ne, nismo svi na prodaju, ne, nismo svi spremni da izdamo prijatelja, ne, nismo svi lakomi na novac. U savremenoj književnosti dominira antimoral, nasilje prolazi bez osude. Kod Frenzena dominira onaj trenutak (zaboravljene) ljudskosti koji je izuzetno dirljiv.