Tajne albanske mafije

Sve o albanskoj obaveštajnoj službi "Sigurimi" je pred Vama! Svojom knjigom "Tajne albanske mafije" Dejan Lučić izazvao je pometnju i smenjivanje šefa državne bezbednosti Albanije!

Tajne albanske mafije razotkrivaju:

• Kako je Kosmet postao heroinska "republika"?
• Albanska mafija u Istambulu radi pod pokroviteljstvom terorističke organizacije "Sivi vukovi"
• Zašto jedno krilo CIA-e toleriše albansku mafiju i povezuje je sa šiptarskom emigracijom stvarajući albanski lobi?
• Teror na jugu Srbije proizvod je diplomatskog rada albanskog lobija u SAD koji milionima dolara od droge kupuje uticaj i mogućnost konstituisanja Velike Albanije
• Uloga islamskog fundamentalizma koji dolazi iz Saudijske Arabije a preko najmoćnije versko-finansijske organizacije RABITA
• Da li će Velika Albanija biti Islamska država koja obuhvata i Bosnu i Hercegovinu?
• Kako je izvršeno naoružavanje Kosmeta?
• Gde su centri pobune, ko su organizatori?

Tajne albanske mafije su istiniti zapis o vremenu zla, koje traje do danas. Knjiga se pojavila 1988. godine i bila je šok za jugoslovensku javnost, uljuljkanu komunističkim bajkama o bratstvu i jedinstvu. Njome sam lupio šamar komunističkoj eliti, dokazavši da postoji zavera čiji je cilj secesija Kosova i Metohije.

CIA, MI-6, turska tajna služba, albanski Sigurimi i turski Sivi vukovi dali su bazu za stvaranje albanske mafije, koja je kao kancer prodrla među Albance na Kosovu i Metohiji. Zavera se proširila na sve srbofobe u Jugoslaviji – tajne službe Hrvatske i Slovenije uključile su se u šverc droge i tako finansirale emigrantske političke grupacije.

Hilmija Hasanagić, bivši komunistički rukovodilac, pomogao mi je da krenem u opasnu potragu za Muratom Bajrakom, „kumom“ Sivih vukova: svaki kontakt sa „izvorom“ mogao je da bude zamka i – moj kraj! Tragajući za njim, dospeo sam do Dauta Kadriovskog i Sadika Tezdogana, organizatora krijumčarenja heroina.

Obaveštajac Gojko Medenica, bivši pomoćnik Aleksandra Rankovića, povezao me je s ljudima koji su mi dali dragocene podatke – tako sam sastavio listu tajnih agenata Sigurimija i krijumčara širom sveta.

Zli jezici su širili trač da te informacije potiču od mog kolege s fakulteta Jovice Stanišića, šefa tajne službe Srbije, pa sam dobio epitet „tajni agent“ RDB-a. Urbanu legendu nemoguće je uništiti. Rešio sam da je iskoristim i postao sam pisac špijunskih romana. Mit da sam operativac Službe otvarao mi je vrata u inostranstvu, pa sam imao kontakte sa templarima u Americi, masonima u Nemačkoj, sufistima u Iranu, bivšim pripadnicima KGB-a u Azerbejdžanu…

Tajne albanske mafije su temelj moje karijere. Razlika između špijuna i novinara je što jednom istraživanje završi u fioci, a drugom postane knjiga koju držite u ruci!

Vaš Dejan Lučić