U tuđem veku

Dobrica Ćosić je jedini pisac u istoriji književnosti čiji dnevnik traje punih šezdeset godina. Nova knjiga najvećeg živog srpskog pisca „U tuđem veku” nastavak je najimpozantnijeg i najznačajnijeg dnevnika u srpskoj književnosti „Lična istorija jednog doba” i obuhvata period od 2000. godine do Đinđićevog ubistva.

Ova jedinstvena knjiga je događaj u našoj kulturi jer nas suočava sa najvažnijim i najkritičnijim trenucima novije srpske istorije i politike, od Miloševićeve propale i bezuspešne vladavine; izneverenih očekivanja petooktobarskih promena, uključujući i sve ono što se događalo neposredno nakon 5. oktobra a javnost do sada nije znala za to, do formiranja demokratske vlade; zaključno s Đinđićevim političkim preokretom i tragičnim atentatom.

Ćosić se prvi zamislio nad sudbinom i propadanjem srpskog nacionalnog bića u periodu tranzicije. Imajući u vidu vremensku distancu, „U tuđem veku” se može smatrati i prvom ozbiljnom i utemeljenom kritikom postoktobarske paradigme Srbije.

Ključna pitanja koje postavlja ova knjiga jesu zašto je Dobrica Ćosić, i posle Titove i Miloševićeve vlasti, nepoželjan i „novoj vlasti“, iako je bio disident i stvarao titoističku opoziciju titoističkom poretku, kakvu politiku prema Srbiji vode Evropska unija i Amerika, i da li će Srbija kao država imati državničke pameti, političke volje, umne snage i kulturnog kapaciteta da prepozna sopstvene zablude i fatalne greške koje je napravila u dvadesetom veku?

„U tuđem veku” saznajemo šta Ćosić misli o Slobodanu Miloševiću, Zoranu Đinđiću i Vojislavu Koštunici kao nacionalnim vođama s različitim vizijama Srbije i višedecenijskim prijateljstvom sa Zoranom Đinđićem, njihovim razmimoilaženjima i nesuglasicama, koje je na kraju kulminiralo obostranom saglasnošću po pitanjima nacionalne politike.