Ukus koštica jabuke

Mlada bibliotekarka Iris posle smrti bake Berte nasleđuje njenu staru kuću. Nakon mnogo godina vraća se na mesto na kojem je provodila dane detinjstva i suočava se sa davno zaboravljenim uspomenama. Korača kroz sobe i kroz baštu, kroz svet u kome je vreme stalo, u kome crvene ribizle preko noći postaju bele i kuvaju se za zimnicu kao konzervisane suze.Iris opipava sopstvena sećanja i sopstveni zaborav: šta je njen deda zaista radio pre nego što je otišao u rat? Koji su muškarci voleli Bertine kćeri? Ko je jeo jabuke zajedno sa košticama? Seća se i noći kada je njena rođaka Rozmari doživela nesreću: šta je ona uopšte radila na krovu zimske bašte? I šta je još htela da joj kaže? Kroz sećanja isplivavaju davno zaboravljene tajne o ljubavi, smrti, bračnim prevarama, pubertetskim problemima i – drveću jabuke.

„Najradije bih samo kratko rekla: obavezno pročitati. Neće biti nijedne sekunde žaljenja, dosade niti praznine... Ovo je roman koji prirasta za srce i uvlači se pod kožu.“Kristina Vesterman, Frau TV