Valkira

Stranice ove knjige odišu živom ruskom istorijom. Ali, glavna zasluga Marije Semjonove čak nije ni u besprekornoj tačnosti etnografskih opisa – spisateljici je pošlo za rukom da starostavne događaje prikaže očima njihovog učesnika koji, za razliku od nas, i dalje razaznaje lesovika iza čvornovatog drveta u močvari, rusalku u rečnom viru, glasove drevnih bića u šumorenju čestara. Njene knjige u nama bude davno zapretanu dobrotu, davno zaboravljene pretke.