Veštičije mleko

Ispisujući roman o pet generacija žena jedne „obične“ srpske porodice Svetlana Borković je originalno i uverljivo, neposredno i ironično, uspela da ispriča priču o slojevitosti ženske prirode u sudaru sa mitskim i folklornim predstavama, neobičnim likovima, idejama i paradoksima tradiconalnog ali i modernog srpskog društva. U jedinstvenom narativnom zamahu dijaloški veoma živo, roman Veštičije mleko oslikava izuzetno bogatstvo stvarnosne slike života, emotivne dubine i povezanosti, omamljivu naporednost surovosti i nežnosti i skladan spoj groteske i realističnosti.

Uopšte uzevši ovaj roman je kvalitativno uspeo da nadiđe ovih dana veoma čestu žanrovsku sintagmu; žensko pismo, ali je, istovremeno, sačuvao izuzetnu suptilnost i čulnost svojstvenu ženskom rukopisu.