Zaliv tišine

Posle uspele antologije „Nemirni zaliv“, koja je „izbor iz jugoslovenske poezije o Boki Kotorskoj“, a koja je štampana godine 1991. u Gornjem Milanovcu, Vladimir Brguljan susreo se sa novim izazovom slične vrste.

Knjigom „Zaliv tišine“ – koji je za čudo u izvesnoj nesaglasnosti s naslovom prethodne knjige pokušao je da savremenom čitaocu pruži „izbor iz jugoslovenske proze o Boki Kotorskoj“. Taj izazov bio je i krupniji od prethodnog i u isti mah teže je bilo izvršiti izbor koji mu se postavio kao cilj. Jer, tekstova koji bi za taj izbor došli u obzir ima više od onih koje su ostavili pesnici, i istovremeno oni su i kudikamo većega obima; mnogi su se stoga morali davati u odlomcima. Oni su zatim i od razne vrste književne: pored pripovedaka, oni su i romani, iz kojih je valjalo birati samo delove, koji se mogu smatrati posebnim celinama; iz nekih od tih romana uzimano je i po više takvih delova, koji su se mogli predstaviti kao posebna pripovedanja, o nekom bokeškom predmetu. Osim toga, tu su i jednostavni zapisi o nekoj stvari, zidanju neke srednjovekovne crkve na pr. u kojima su se našla i beletristička svojstva, potom su to memoari, ili autobiografije, pa stare hronike, – jednom reči svakovrsna dela, i po predmetu, i po vrsti, i po vrednosti.