Žuta mrlja

Večito pitanje; Ima li života posle smrti? U kontekstu dramaturgije ove knjige nosi potpuno drugačiju zapitanost; Ima li života (i kakvog?) pre smrti? Da li olako shvatamo sve ono što nam život nudi kao vrednost i koliko razumemo sebe u drugima i druge u svom iskustvu, milosti, osudi, razumevanju?

Pitanja koja na kraju života, na morskoj obali u miru velikih gubitaka i senci uspomena, opsedaju glavnu junakinju romana Žuta mrlja. Ali ona ne pokušava samo da odgovori na njih, niti da još jednom prošeta svojim uspomenama. Ona želi da sačuva ono najvrednije – ljubav koju je našla i izgubila jer je istrajno tražila, često ne bivajući svesna te svoje intimne potrage. Istina ljubavi je jedina istina bivanja i na obali morskog zaliva, čekajući mračnog skeledžiju ona sakuplja zrnca života koja su bila istinska svetlost, pabirčeći i ona tamna ali samo da bi se svetla jasnije videla.

Žuta mrlja je roman o pravoj prirodi čežnje, o usponima i sunovratima, o laži lica i istini ožiljaka, o ljubavi koja nije lepršava zanesenost već jedina istina života.