Senčin je izraziti predstavnik i (uz Zahara Prilepina) začetnik novog realizma u ruskoj književnosti, pa čak i glavni junak ili prototip glavnih junaka u većini sopstvenih dela. Surovo prikazivanje stvarnosti, bez ukrašavanja i bez pokušaja da se nešto ublaži, okrutni junaci koji se ponašaju kao obični ljudi u životu dalekom od bajke čine karakteristike Senčinove proze.

Tema ove knjige su promene. Tema mladosti i bunta, koja ponovo obuzima ljude srednjih godina. Pošto su stekli priznanje, status, porodicu i obreli se ukopani u kuću i navike, osećaju želju da sve ponište i započnu život iz početka. Realista Senčin vodi rizičnu igru. On zadire u granice tuđeg iskustva sa čvrstom namerom da ga proživi, i to na najmračnijim, najnedostupnijim mestima, koja su, za razliku od objava na Fejsbuku, i najmanje čitljiva.
Valerija Pustova

Senčin je čvrsto ukorenjen u modernost i realnost, ali se ne plaši ni škakljivih, pa čak ni gorućih tema. Dovoljno je reći da je naslovna priča, po kojoj je knjiga dobila ime – beletrizovan, ali apsolutno prepoznatljiv slučaj „atentata i vaskrsenja“ Arkadija Babčenka.
Mihail Vizelj

 

Preporučujemo

Preporučujemo

 

Ono što pisac nije hteo da kaže

Ono što pisac nije hteo da kaže, Saša Obradović

Opolčenska romansa

Opolčenska romansa, Zahar Prilepin

Lazareva klet, knjiga 1

Lazareva klet, knjiga 1, Uroš D. Živaljević