Smrt Arturova, prema mome mišljenju, odgovor je jednog čoveka palome svetu u kojem se našao – svetu u kojem je podanička vernost vitezova bila promenljiva, a lična korist snažniji podstrek negoli pravična stvar. Premda je sam Malori bio kriv zbog povrede ideja izraženih u trojičnoj zakletvi, njegovo ponašanje nije bilo ništa više nego što bi neko mogao da očekuje u jednom društvu u kojem se dva bliska rođaka otimaju oko engleskog prestola. U jednom ovako jadnom prizoru nije nikakvo čudo da se oni na nižem stepenu društvene lestvice ponašaju na sličan nečastan način. Ovako datim tekstom – i to posebno s uključenjem pravila o viteškom ponašanju takoreći na samom početku – Malori kao da izvodi izvestan eksperiment; ovde su, kaže on, izloženi ideali viteškog ponašanja. U preostalom delu svog teksta on stavlja na probu ove ideale u raznim situacijama – u pitanjima ljubavi, pustolovine i vere – kao da pokušava da ponudi izvesno rešenje svetu u kome živi. Da li je njegov pokušaj bio uspešan – ili od bilo kakve trajnije vrednosti – to ću prepustiti svakom da o ishodu sam prosuđuje. Međutim, bez obzira na bilo čiji lični sud, čitalac bi mogao da se divi naporu koji je, u svome nastojanju, uložio Malori.

Malorijevo delo je razvođe u samom razvoju legende o kralju Arturu, jer je njegovo štivo najpovezaniji, najrazumljiviji postupak jednog jedinstvenog autora u razradi arturovske legende pre modernog perioda. Malori uzima i probira, meša i prerađuje, odgoneta i dodaje delove iz svojih izvora da bi ispričao priču o Arturu koja se odvija od početka pa do samog kraja. U sredini, njegovo žarište se udaljuje od Artura da bi iznelo priče o njegovim vitezovima, u čijim je poduhvatima kralj nerazlučiva ličnost. On pažljivo preuređuje epizode iz svojih izvora da bi ispričao priču o Arturu koju on želi da iznese, i njegovo je delo to koje stoji kao monumentalno i konačno arturovsko štivo na engleskom jeziku, u kojem su bezbrojni potonji pisci tražili svoje nadahnuće.

Darsi Armstrong

 

Preporučujemo

Preporučujemo

 

Dvadeset peti sat

Dvadeset peti sat, Aleksandar Gatalica

Ručni prtljag

Ručni prtljag, Gordana Vlajić

Uzaludno

Uzaludno, Đorđe D. Sibinović