Provevši duže vreme s Borhesom u Buenos Airesu, gradu koji sam po sebi lavirint, gradu koji svetli, Borhesov italijanski izdavač je došao na ideju o Vavilonskoj biblioteci, antologiji fantastične književnosti u desetak knjiga, koju bi izabrao, uredio i uvodom propratio veliki argentinski pisac – jer se ideja beskrajne Vavilonske biblioteke nalazi u samoj srži Borhesove poetike.

Mnoga iznenađenja čekaju čitaoca: od plemenitih istočnih izvora ranije neprevođenih, do već slavnih, ponovo otkrivenih imena, sa njihovim manje poznatim delima, „ponovo izmišljenih“ hiljadama odraza u ogledalu Borhesovih pogleda.

Iz Borhesovog predgovora:

“Zemlja se otvara s užasom i nadom, Vatek silazi do dna sveta. Ćutljivo i bledo mnoštvo ljudi koji se ne gledaju, tumara raskošnim galerijama beskrajnog dvorca. Trgovac ga nije lagao: Dvorac podzemnog ognja obiluje sjajem i talismanima, ali takođe je i Pakao. (U srodnoj priči o doktoru Faustu i u mnogim srednjovekovnim legendama koje su je nagovestile, Pakao je kazna za grešnika koji sklapa ugovor s bogovima Zla; u ovoj priči, on je kazna i iskušenje.) Sejnsberi i Endru Lang izjavljuju ili upozoravaju da je izum Dvorca podzemnog ognja najveća Bekfordova slava. Ja tvrdim da je to prvi zaista jezivi pakao u književnosti. Usuđujem se da izreknem ovaj paradoks: najslavniji među književnim paklovima, dolente regno iz Komedije, nije užasno mesto, to je mesto gde se događaju užasne stvari. Razliku je bitno istaći.”

 

Preporučujemo

Preporučujemo

 

Jastreb

Jastreb, Franc Kafka

Gost poslednjih svečanosti

Gost poslednjih svečanosti, Vilije de l Isle-Adam

Koncentrične smrti

Koncentrične smrti, Džek London