„Znate, u našem carstvu sunce nikada ne zalazi“, ta rečenica onako bez jasne veze izgovorena i nikome posebno upućena imala je, izgleda, religijsku moć za gospodina Tejlora. Jer on se posle te izjave zamisli i okrenu prema prozoru. Kao da je negde u nebeskim prostranstvima tražio granice tog najvećeg carstva u istoriji čovečanstva. Grofu Gavrilu Miloradoviču nesvesno se zateže lice. Uznemirilo ga je pitanje. Godinama se pripremao za ovo putovanje, skupljao podatke, stupao u razne, često nekorisne prepiske, prebirao po porodičnim spisima, očekivao, možda, objašnjenje ili razrešenje za mnoge lične i porodične tajne, i sada tek onako: gde si krenuo? „Idem u Tursko carstvo, u hercegovački ejalet, a mostarski mudirluk“, neobično glasno progovori, pa kao da ga ove daleke i čudne reči malo uplašiše, tiše nastavi: „Idem u manastir Žitomislić, na obalu reke Neretve, da obiđem zadužbine predaka. Urednim, čitkim rukopisom kapetan Palina upisuje u privatni dnevnik ono što čuje. „Na svoju zemlju, na plemenitu...“, grof to tako tiho reče da kapetan stade i upitno ga pogleda.

 

Preporučujemo

Preporučujemo

 

Čovek koji je ubio predsednika

Čovek koji je ubio predsednika, Milan Aranđelović

Tri drame za njeno rame

Tri drame za njeno rame, Aleksandar M. Gajović

Smej se ako imaš zube

Smej se ako imaš zube, Zita Rucka